Бадње вече је. На столу у кујници стоје чинија са житарицама које смо бацале на бадњак кад су га возали кроз село да година буде родна, рибља чорба и опеканци с маком. Споља допире граја, песма и наравно пуцање петарди. Баба и ја Бадње бече проводимо код куће, имамо један веома важан посао: да направимо чесницу за Божић. Љуфке премазане машћу одмарају док баба и ја прекрстимо собу, припремимо фил и сто за развлачење љуфки. За фил у великој ванглици помешамо пола киле oпаха и пола киле шећера, спремимо и суво грожђе и наравно кованицу. Стављам плаво-бели столњак на сто, лагано га побрашним како би баба могла да почне са развлачењем прве коре. Чекам да се приближи ивици стола како бих могла да јој се придружим. Полако идем за њом око стола и много мање вештим покретима развлачим тесто. Када смо развукле прву кору, левом руком засецам дебео крај и почињемда га мотам око десне руке док левом и даље сечем тесто.Као клупко. Када је клупко готово, филујемо кору тако што орахе и шећер посипамо по целој кори, прво ја, па баба. Ово поновимо и са 4 преостале коре, с тим да на последњу стављамо и суво грожђе. Падање надева и сувог грожђа на тек развучене коре чеснице је најлепши звук мог детињства. Овако нафиловану чесницу оставимо да се просуши десетак минута па је онда помоћу столњака преклапамо тако да се смести у машћу добро подмазан плех. Прво преклопимо уздуж, па онда и попреко. Пре него сто чесницу стави у тепсију, баба метне и кованицу, а до ње чачкалицу, како бих је сутра баш ја пронашла. На крају чесницу ставимо у тепсију, и брзи и пажљиво да се не покида. Онда је баб опет премаже машћу и остави на хладном до ујутру. Сада већ огладнела нестрпљиво чекам да баба моја клупка растегне и испече на плотни смедеревца. Када поједем клупка, засладићу се остатком фила, којег поједем тек тако са кашичицом. Укуси мог детињства.
Пробала сам сама и да направим чесницу и да испечем клупка на плотни, али никад нису имали укус као они бабини. Можда је до смедеревца, или ипак до љубави с којом их је баба правила. Ко зна.
