Svi moji kolačići do tada bili su pravljeni od blata.
Ponekad bih pisala recepte u kojima su glavni sastojci bili zmajevo brašno, vilinski mirisni štapići ili čak mjesečev šećer u prahu.
A onda jednog dana upoznala sam jednog Ivana.Ja sam imala 8 , a Ivan 10 godina i da nije bilo moje bake ne bi Ivan dobio ništa za svoj rodjendan.Ipak, baka je umješala svoje čarobne prste i podstakla me da Ivanu napravimo malu rodjendansku tortu za poklon.Baka je rekla ” ti već sve to znaš i ja ću samo malo da ti pripomognem” i tako smo počele.Ja sam umutila jaja sa šećerom ,dodala sam brašno i višnje a baka je dodala sve što sam ja tada zaboravila,da bi torta bila malo veća.Sjećam se i danas ovog prvog ” pravog ” recepta ali mi je najveća radost bila kada sam vidjela da se naš kolač lijepo peče.Trebalo je sad samo još umutiti šlag,jer kakva je to dječija rodjendansku torta bez šlaga.U šlag smo dodali malo soka od višanja pa je Ivanova torta bila divne roza boje i sva je mirisala.Poklon je bio spreman da se pojede.Moj prijatelj Ivan je bio iznenadjen a baka itekako srećna i ponosna.Torticu smo naravno zajedno pojeli a to je bio moj prvi pravi kulinarski poduhvat i od tada naša kuhinja nije prestala da miriše.
