Rok, harmonika i osam kolega koji su odlučili da jedan važan jubilej obeleže na malo drugačiji način. Tako je nastala „Masna Kiselina“, bend koji je od jednog nastupa prerastao u mnogo više od muzičkog hobija. Danas, uz redovne poslovne obaveze, njegovi članovi pronalaze vreme za probe, nastupe i druženje, dokazujući da dobar ritam ne mora da se čuje samo u proizvodnji.
Sve je počelo 2018. godine, kada je grupa zaposlenih poželela da povodom 80 godina Dijamanta pripremi nešto posebno za svoje kolege. Umesto uobičajenog obeležavanja jubileja, odlučili su da zasviraju. Reakcije publike bile su odlične, a članovi benda shvatili su da bi bila šteta da se sve završi na jednom nastupu.
Nastavili su da sviraju na kompanijskim okupljanjima, a onda su odlučili da svoju energiju pokažu i van Dijamanta. Na takmičenju BIZBendovi 2022. osvojili su titulu najboljeg kompanijskog benda. Već naredne godine nastupili su u revijalnom delu programa, kada im se kao gošća pridružila koleginica Sanja Bajić. Gostovanje se pretvorilo u stalni angažman, pa je Sanja postala ravnopravna članica benda i njegov prepoznatljiv vokal.
Poslušajte kako je zvučao njihov pobednički nastup na BIZBendovima 2022. i uverite se zašto su osvojili publiku i stručni žiri. 🎵
Iza naziva „Masna Kiselina“ krije se osmoro zaposlenih iz različitih delova kompanije. Na prvi pogled, njihove poslovne uloge nemaju mnogo zajedničkog, ali kada se okupe sa instrumentima, razlike postaju prednost.
Članovi benda su:
Zajedno imaju više od 165 godina radnog iskustva u Dijamantu. A kada je reč o zvuku, „Masna Kiselina“ ima svoj prepoznatljiv pečat. Osnova je energičan rok, dok harmonika Darka Kapitena unosi neočekivanu boju u bendovsku postavu. Spoj gitara, bas gitare, bubnjeva i harmonike čini da njihov nastup ne zvuči kao svaki drugi.
Bend je prilika da se kolege sretnu u drugačijim okolnostima – bez dnevnih zadataka, rokova i poslovnih funkcija. Tu se otkrivaju muzički ukusi, talenti i poneka sasvim nova strana ličnosti.
Za Sanju Bajić, upravo je to jedna od najlepših strana zajedničkog sviranja:
„Verujem da su ljudi najviše povezani onda kada imaju priliku da pokažu i onu stranu sebe koju posao ne otkriva uvek.“
Igor Dunđerski u prvi plan stavlja različitost članova i ono što nastaje kada se njihovi muzički senzibiliteti spoje:
„Najlepše je što svako od nas donosi nešto svoje. Nekad se ideje poklope odmah, nekad do konačnog zvuka dođemo kroz nekoliko proba, ali upravo taj proces čini bend zanimljivim. Na kraju dobijemo nešto što nijedan od nas ne bi mogao sam.“
Zoran Kostovski, koji iza sebe ima 35 godina rada u Dijamantu, u bendu je pronašao još jedan način da se poveže sa ljudima sa kojima deli veliki deo svog života:
„Za 35 godina u Dijamantu upoznao sam mnogo kolega, ali je posebno lepo kada sa nekima od njih otkrijete i zajedničku ljubav prema muzici. Bend nam je doneo baš takva poznanstva.“
A da harmonika i rok mogu sasvim dobro zajedno, pokazuje Darko Kapiten:
„Harmonika je možda pomalo neočekivana u rok bendu, ali baš zato volim što imamo svoj zvuk. Na nastupima je najvažnije da se opustimo, uživamo i prenesemo tu energiju na publiku.“
Slobodan Popović u prvi plan stavlja ono zbog čega se članovi rado vraćaju probama:
„U bendu mi je najzanimljivije to što svako donosi nešto svoje. Ne sviramo svi na isti način, ali upravo te razlike daju našoj muzici karakter. Kada se dobro slušamo i uklopimo, nastaje zvuk koji je samo naš.“
Da probe nisu samo ponavljanje pesama dok sve ne zazvuči kako treba, potvrđuje Miloš Mojsin:
„Kod nas na probama nikad nije dosadno. Nekad sve legne iz prve, nekad nam treba još nekoliko pokušaja, ali smeha i dobre energije ne manjka. Uživamo u muzici, druženju i svakom nastupu, bez obzira na to koliko smo se puta prethodno uigravali.“
Za Milana Stajića, najlepši deo priče dolazi kada se trud sa proba prenese pred publiku:
„Poseban je osećaj kada izađemo na nastup i vidimo da publika uživa zajedno sa nama. Tada zaboravimo na sve prethodne probe i znamo zašto se iznova okupljamo i sviramo.“
Vladislav Manojlović je već 30 godina deo Dijamanta, a u bendu svira bas gitaru – instrument koji ne mora uvek da bude u prvom planu, ali čiji bi se izostanak i te kako primetio.
„Volim svoj instrument i uživam u sviranju, a posebno u tome što imamo razlog da se okupimo, zasviramo i dobro zabavimo.“
Od jednog jubilejskog nastupa do benda koji traje, „Masna Kiselina“ je pokazala da se neke od najlepših veza među kolegama stvaraju onda kada se poslovne uloge ostave po strani.
Osam ljudi, različiti instrumenti i jedan zajednički ritam. I izgleda da je upravo to recept da dobra karika traje – ne samo u poslu, već i u muzici.
