Jednom je moja pokojna baba pravila ledene kocke. Ne znam da li znate šta je to, ali to je brutalno jednostavan kolač, jede se leti, hladi se par sati u frižideru i kako god da ga napraviš bude cool. Ja sam se oždrao sa sve ogromnim očima i osmehom, što je ona dobro zapamtila. Međutim, nikad više nije uspela da ih napravi jer se nedugo zatim razbolela, a krenula i da se gubi. Naš razgovor se godinama kasnije vrteo u krug: Nisam stigla da napravim ledene kocke, kad ćeš da se ženiš i mnogo sam volela tvog dedu. Ako bih morao da odaberem jednu rečenicu koja opisuje ovaj kolač, onda: Sećam te se.