Нешто ме је тог лета вукло селу и својој баки. Те 2014-е иако сам градска девојка остала сам двадесетак дана код своје сада покојно баке на селу. Када затворим очи видим је као да стоји испред мене опасана белом кецелјом са нежним цветићима на себи и прави ми мој омиљени колач Манчмелоу. Мек, кремаст, чоколадан и још преливен чоколадом али пре свега домаћи. Тог лета тражила сам да ме научи да га направим и мислим да сам у тих двадесетак дана направила три или четири колача. Била сам пресрећна јер сам сада и ја знала да га направим али оно што нисам знала јесте да ће то бити последње лето које ћу провести код моје баке, да ће ми колачи које смо заједно правиле бити последњи које ми је учећи ме она правила. Сваки пут када правим овај колач сећам се како ми помаже и даје савете, у мирису колача осетим њу, док ме укус враћа у то лето. За опис овог колача само је једна реченица потребна –Заувек у срцу.