U godini kada je sa jedne strane planete rođen čuveni fudbaler Lionel Mesi, a s druge strane bioskopske sale punio film „Hajde da se volimo“ sa Lepom Brenom, u Zrenjaninu se te 1987. tiho pisala jedna drugačija istorija. Odmah nakon vojničkih dana, braća blizanci – Irinel i Jonel Sekošan zajedno su kao pripravnici zakoračili u fabriku Dijamant, ne sluteći da će im ona postati druga kuća.
Svoju radnu karijeru započeli su u pogonu za proizvodnju sirovih ulja na poslovima ljuštioničara, a od 2008. godine profesionalni put nastavljaju u rafineriji kao tehničari. Tokom decenija rada, njihova saradnja bila je jedinstvena: smene su predavali jedan drugom, dok su tokom godišnjih remonta radili zajedno, rame uz rame.
Bez obzira na okolnosti – inflaciju, bombardovanje, epidemiju korone – ostali su posvećeni poslu i kolektivu, prepoznatljivi po vrednoći i vedrom duhu. Za Irinela i Jonela, Dijamant nikada nije bio samo fabrika, već druga kuća, simbol sigurnosti i zajedništva. Najlepše trenutke pamte sa proslava i druženja, kada se cela fabrika pretvarala u jednu veliku porodicu.
Kao što su na poslu unosili energiju i podršku, isto su to činili i kroz svoj hobi – osamnaest godina bili su aktivni članovi Kulturno umetničkog društva “Begejci”, gde su svirali, igrali folklor, nastupali i putovali, donoseći radost svuda gde bi se pojavili. Upravo kroz taj hobi Jonel je na jednoj priredbi upoznao svoju suprugu s kojom ima dva sina.
Da su Irinel i Jonel zaista nerazdvojni, najbolje potvrđuje činjenica da su istog dana – 18. avgusta obojica izgovorila sudbonosno “da”. Iako su ceremonije obavili u različito vreme, slavlje je bilo zajedničko, baš kao što su im zajednički bili i svi radni uspesi.
Nakon punih 38 godina rada u Dijamantu, braća Sekošan u martu mesecu odlaze u zasluženu penziju – naravno zajedno.
Planovi za penziju su jasni kažu oni – da slušaju svoju decu, čuvaju unučiće i da pronađu neke nove hobije, poput uzgajanja voćnjaka, a na pitanje da li bi, kada bi mogli da vrate vreme unazad, ponovo izabrali isti životni put, njihov odgovor je jednoglasan – “Da!”
Poruka za nove generacije: budite deo tima, budite podrška jedni drugima, jer u nekim pričama posao traje ceo radni vek.
Želimo srećan odlazak u penziju našim dragim kolegama!
