Već dve godine se trudim da ne zaboravim,toplinu doma i ukus detinjstva. I tačno toliko dugo spoznajem razliku domske hrane i one spremane s ljubavlju. Ma ni ukus čaja nije isti. Moja baka poseduje čitavu kolekciju čajeva sušenih na vezenoj krpi, na stočiću kraj čuvenog smederevca na kom se uvek nešto krčka.Bilo da je to krompir paprikaš,domaći grašak sa pilećim butkicama,ruska salata od domaćeg povrća, bakina štrudla ili mamine kupus kifle, već na ulasku u kuću može se osetiti prepoznatljiv miris. Svaki povratak kući mnogo je srećniji od odlaska, ali da bih se vratila onima koje volim i koji me vole, moram otići. Jedino se plašim da niko neće umeti da napravi tako ukusnu štrudlu kao moja baka, kada je više ne bude bilo.