Mi smo jedna skromna pirodica i hrana nas nikad nije spajala.Spajala nas je ljubav, postovanje, pozrtvovanje ,zahvalnost.
Sto je bio oduvek mesto susreta, pocetak i kraj svakog uzbudljivog Dana, gde se ljubav stvara sama i nesebicno delila sa najmilijima.Kada razmislim o svom detinjstvu i letnje raspuste kod bake i deke uvek se setim bakinog mirisnog hleba koji je tek izvadjen iz crepulje.Tako vruceg stavi nam na sto i parce domaceg sira, ma bila je to prava milina .Cini mi se da i sad osecsm taj miris domaceg bakinog hleba.
Uvek sam baki pomagala oko kucnih poslova, ali Sam zato dobila znanje .Nije to obicno znanje , to je ljubav prema kuvanju.Sta je potrebno da budes dobra kuvarica?
Samo ljubav prema kuvanju !
Naucila me moja baka da umesim omiljen moj hleb i kako da ga ispecem ispod saca.Naucila me dosta toga ,a ja Sam vesto pisala u svom kuvaru.I dan danas cuvam svoj prvi kuvar koji je nezamenljiv iako su mu listovi skoro pozuteli.
Sreca je sto sam imala veoma dobru baku i koje se uvek rado setim 🙂