Sećam se divnih trenutaka porodičnih okupljanja dok sam bio mali, u vreme Mitrovdana, taman kad počne hladno vreme i svi se polako pripremaju za zimu i druženje unutra, početak porodičnih slava, Mitrovdan je tu da ozvanici taj početak hladnog perioda, ta druženja u kuci i napravi trenutke koje sa osmehom i suzama u isto vreme pamtimo celog života. Baka je redovno pripremajući slavu pravila pored svega ostalog jedan slatkiš koji se pravi sa oblandama a zove se Oblatne. Ne zna svako da ga napravi, tetke su posle bakine smrti godinama pokušavale, ali i ako su nekad bile blizu ja nisam imao taj osećaj, taj ukus, falilo je da smo svi tu falilo je da svi jedu iz jednog a JA IZ SVOG PLEHA. I to ne sitno iseckane nego ceo red u ruku pa polako… Tradicija slave je ostala i svakog Mitrovdana neko pomene kako sam ja jeo ceo red Oblatni,to znači da je to svima bilo slatko da se i dalje rado sećamo tih trenutaka. Tajna za taj kolač je pored bakine ljubavi, to što se fil polako kuva na ivici smederevca satima i skida tačno u određeno vreme da kad se ohladi ne bude ni previše tvrd ni previše vodenast, nego bas onako kako ja volim i kako je samo baka znala da ga napravi. 😘