Iz provincije sam krenuo na fakultet. Kao i svaki student, provincijalac, jedva sam čekao vikend da se vratim kući. Na pragu me kuće me uvek čekala baka, sa širokim osmehom, sjajem u očima i toplom pitom u rerni. Neki su je zvali razljevuša, neki ljevača, a ona Ražljava…
Baka je otišla, recept je ostao, ali nikad više nije bio isti…
Da li fali neki tajni začin ili samo taj osmeh, ko će ga znati…