Zimski raspust je za nas znacio boravak na selu i skup unucica na jednom mestu. Baka i deka servis je bio tu da nam ispunjava sve zelje i razmazi nas. Baka kako to vec biva se brinula da slucajno ne ostanemo gladni, i da se uskolu vratimo „obli”,a ne “neuhranjeni” kakvi smo dosli 🙂 ( za njen ukus uvek nam je falilo koje kilo). Obozavali smo da nam pravi sve moguce vrste pita, poseban je bio proces pripreme.Baka je razvlcila testo oko stola, a mi smo zeleli da i mi „mesmo” , pa je tako svako od nas morao da dobije svoj deo testa, i svoj pleh. Sledilo je pecenje i uzivanje ukusu. Danas smo odrasli ljudi, koji jure svoje snove, podeljeni nekim granicama, linijama u atlasu, i retko smo na okupu, a baka sa setom prepricava nase dogodovstine.