To da slavimo slavu znači da smo svi tu i da neizmernu ljubav koju gajimo uzajamno delimo tog dana, tako da pršti na sve strane.
Radost, galama, muzika još od predhodnog dana dok raspremamo kuću i pakujemo nameštaj da svi mogu da se smeste. Sada kada imamo unuke sve je tek dobilo smisao za mog muža, mene i našu decu. Naravno. slavu nasleđujemo od predaka, a tradiciju i male običaje smo nasledili od naših roditelja.
Tako sam i recepte nasledila od mame, ona od svoje majke, moje bake, a ostaće ćerki i mojoj unici Emi. Ona ima jos trojicu braće. Slavski kolač ne može drugačije nego da se mesi u kući i rukama. To smo ranije radile ćerka i ja sada svoje ručice umeša i Ema i to je ta ljubav. Radosti nema kraja, a ručice mešaju u testo i Dijamant da kolač bude ukusniji i mekši. Samo ćerka ume da napravi svake godine sve lepše i lepše ukrase. Čuvamo slovo iz manastira da nas sve spaja i čuva naša slava. Muškarci su zaduženi za druge poslove, a kolač je naših ruku delo.