Jutra sve više počinju da liče na ona prava zimska jutra. Budimo se dok se tek razdanjuje, krevet je udoban i topao i ne mili nam se napolje. Sanjali smo plažu ili Pariz a čeka nas sve osim toga. Sve češće se dvoumimo da li da pozovemo posao i promuklim glasom slažemo da smo bolesni, prethodno slagavši bračnog partnera, decu pa čak i psa koji bi, da je čovek i stoji na dve noge, cupkao od nestrpljenja da ide napolje. Fali nam jedno magično dugme, ono za pauzu, u kome bismo zaledili jutro i izležavali se u krevetu pa sve negde do aprila. Ili, marta, ako ne bane Baba Marta. U svakom slučaju, do prvog sunca.

Ali, ne može.

Ustati se mora, i sve ostalo što ide uz to.

A kad već mora, nije zgoreg nasmejan i raspoložen probuditi decu. A ne bi škodilo ni da se cela kuća ori od neke muzike, da je toplo pecivo već na stolu a da su deca, nekim ludim slučajem, sama odabrala šta će da obuku i komplet se spremila. Odlično bi leglo i da ne kasnite na posao, da auto upali iz prve i da mlađi ne plače kada ga ostavljate u obdaništu, pa da se prvi put ne osetite kao bezdušni zlikovac koji odlepljuje malu uplašenu hobotnicu čije su ručice zalepljene po vama.

A verujemo da se neki od vas ne bi bunili ni da vam onaj slatki novi kolega donese kafu čim sednete. I to još plus da je zapamtio da pijete sa malo mleka i bez šećera. I da baš u tom trenutku stigne poruka od nekog neprežaljenog bivšeg da već godinama misli na vas i da želi da vas izvede na večeru.

Super bi bilo da je profesorka pregledala pismeni i da vam je legla petica kao vrata. Da u pošti nema gužve i da nađete mesto u tramvaju. Da je izašao drugi serijal vaše omiljene serije. Da su one čizme što gledate već nedeljama na nekom neočekivanom sniženju. I to zato što je ostao samo vaš broj.

Da je klijent poslao pohvalni mail o vašem angažovanju na projektu. Da vas pored toga čeka i vest o povišici u inboksu.  Da je toster opet sam od sebe proradio i da ne morate da kupujete novi.

Da baš jutros počinju da pakuju fasadu vaše zgrade da bi je sredili i da ste pozvani na onu veliku žurku, za koju ste strepili da će vas zaobići.

Da ste dobili na lutriji i potpuno misteriozno izgubili najmanje 6 kilograma u toku noći. Da stan odjednom ima pedesetak kvadrata više i da je kompletno renoviran, čarobnim štapićem, dok ste vi spavali.

Dobro de, preterali smo. Znamo. Čovek sme valjda malo da sanjari, zar ne?

Ne samo da sme, nego doktori kažu i da mora.

Sanjarenje popravlja raspoloženje, ubrzava cirkulaciju i obnavlja nadu u lepše sutra. Pokušajte sa jednim laganim maštarenjem svako veče pred spavanje, najmanje petnaestak minuta. Za to vam je potrebna samo čista, mirišljava posteljina i veliki umor i stres nataložen u zglobovima. Opustite se i pustite mašti na volju. Vizualizujte neke fantastične situacije koje bi vam legle kao mleko, sanjarite o susretima, pozivima, miru, tišini, zaljubljivanjima, putovanjima…

Nastavite sve dok vas ne osvoji san.

A ujutro, našte srca, pripremite fantastičnu i jednostavnu gozbu na vašem stolu.

Sedite sa svim ukućanima, zvrcnite i komšijama da vidite da li su raspoloženi (tvrde da je ovaj recept delotvorniji ukoliko se primenjuje u što većem društvu) i započnite vikend na najbolji mogući način. Uz Dobro jutro, naravno.

Ponavljajte stalno, što više možete. Tajna uspeha ovog recepta je u tome što on sam po sebi jako prija. Verujemo da vam neće biti teško da nas poslušate i ulepšate sebi jutra.